Sve Novosti

Ćirković otkriva kako se postaje lovac i koja su pravila na 300 lovišta: Kazne za lovokradice, ipak, male

Star InactiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive
 

Lovna sezona počinje 1.04. i traje do 31.3. iduće godine. Lov na divljač je određen kalednarom kojim je jasno definisana sezona lova na određenu vrstu.

Bratislav Ćirković, četiri godine nalazi se na čelu Lovačkog saveza Srbije i u razgovoru za "Telegraf.rs" otkriva šta je sve potrebno da bi neko postao lovac, sa kakvim problemima se suočavaju, ali i koje nam vrste životinja izumiru.

Prema rečima našeg sagovornika, poslednjih meseci veliki problem u lovištima širom Srbije jesu neodgovorni vlasnici kućnih ljubimaca koji ih bacaju i tako dolazi do parenja životinja i stvaranja novih vrsta.

Koliko ste dugo na čelu Lovačkog saveza Srbije?Čime se možete pohvaliti ?

Na čelu LSS sam uskoro ceo mandat, što znači 4 godine. Smatram da mogu biti neskroman i reći da se LSS u ovom trenutku može pohvalti mnogim stvarima. Uspeli smo da povratimo poverenje lovaca, ali i poverenje relevantnih institucija. Zajedno sa regionalnim i pokrajinskim savezima napravili smo jedinstveni servis za sve korisnike lovišta, tako da se u svakom trenutku mogu obratiti za pomoć ili savet, takođe nam se mogu obratiti i sami lovci. Trudili smo se da lovstvo i lovce predstavimo onakvim kakvi zaista jesu, a to je pre svega kao zaštitnici prirode i divljači, u skladu sa tim u predhodnom period smo imali pozitivnu promociju lova na sajmovima u zemlji i inostranstvu, promociju na društvenim mrežama, kao i u video formi. Najbitnije je da smo bili na usluzi tokom perioda pandemije i svojim zalaganjem LSS je obezbedio da lovačka udruženja budu uključena u paket finansijske pomoći, kao i da zaposleni tokom policijskog časa mogu da imaju dozvolu za kretanje i time sprečavaju nelegalan vid lova, ali i vode računa o lovištu.

Na šta ste ponosni?

Najviše sam ponosan na digitalizaciju i objedinjavanje svih podataka iz oblasti lovstva i pravljenje jedinstvene baze korisnika lovišta, katastra lovišta, fondova divljači, lica sa položenim lovačkim ispitom i lica sa lovnom kartom. Aplikacija koju smo mi pokrenuli, znatno je olakšala administrativne procese zaposlenima u lovačkim udruženjima. Tu su i projekti sprečavanja šteta od divljači kao i projekat saobraćajne signalizacije za celu teritoriju Srbije, što je u nekom prethodnom periodu bilo nezamislivo rešiti. Otvorena su i vrata mnogih fondova za ulaganje u lovstvo i pomoć korisnicima lovišta, promenom odredjenih pravilnika.

Ukoliko osvojite novi mandat šta bi voleli da uradite za lovce u Srbiji?

Moj cilj će biti kao i do sada, da se obezbedi održivo lovstvo Srbije. To znači veće mogućnosti za korisnike lovišta, izmena zakona koji se tiču lovstva, liberalnije zakonske okvire za lovce i one koji žele da to postanu. U ovom mandatu smo se trudili da napravimo sistem, a sistem se ne gradi preko noći, za sve je potrebno vreme. Siguran sam da smo uradili dobre i kapitalne stvari, lovac će benefite tek osetiti u narednom periodu, ako budemo nastavili ovim tempom u šta sam uveren.

Da bi neko postao lovac šta mu je sve potrebno?

Prvi korak je da ima završenu obuku za rukovanje vatrenim oružjem, nakon tog sledi polaganje lovačkog ispita i onda procedura koja se tiče MUP-a, a to je dobijanje dozvole za nabavku oružja. Nakon tog je potrebno da lice ima važeću lovnu kartu za tekuću lovnu sezonu.

Kako se kupuje lovačko oružje?

Lovačko oružje kupuje samo lice koje je punoletno i uz dozvolu za nabavku oružja od strane MUP.

Koja su pravila u lovu?

Lov je zakonski regulisana aktivnost, takođe postoji i etički kodeks lovaca koji smerava lovce ka etičkim normama koje se moraju poštovati. Par najbitniji stvari koje bih istakako jesu: lovi se samo kada postoji dozvola za lov izdata od strane korisnika lovišta u tačno propisanom terenu i vremenu, lovi se divljač za koju je lovna sezona u toku, lovi se samo onoliko jedinki koliko je to dozvoljeno, lovci moraju biti propisno odeveni i označeni fluomarkerima, lovci se međusobno poštuju, druže, vode računa o prirodi i neguju ugled lovačko ugruženja iz kog dolaze i svih lovaca Republike Srbije.

Sa čim lovci u Srbiji kubure?

Najviše kubure sa zakonima koji su prevaziđeni i na kojima se mora raditi, naročito sa Zakonom o oružju i municiji koji nameće lovcima velike troškove, ali znatno ih ograničava.

Koliki problem vam prave ljudi koji puštaju kućne ljubimce ?

Taj problem je ogroman, i nažalost ne vidi se skorije rešenje. Psi i mačke lutalice su jako dobri predatori i imaju veoma negativan efekat na sve vrste diljači, jer izlovljavaju mladunce, brzo se razmnožavaju i jako su otporni na većinu bolesti. Takođe, oni domaća mačka se veoma uspešno pari sa divljom mačkom i ostavlja potomstvo sposobno za dalju reprodukciju, ovo je tišičan primer genetičkog zagađenja i gubitka jedne divlje vrste. Ista situacija je i sa psom i šakalom i psom i vukom.

Gde ima najviše medveda?

Medveda najviše ima na Tari, ili je možda najviše istraživanja na medvedu upravo rađeno na ovoj lokaciji. Sve populacije medveda u Srbiji su granične i oni često odlaze u komšiluk, tj Bosnu, Crnu Goru, Bugarsku...Medved je strogo zaštićena vrsta, što znači da nema lova na medveda, ali su lovci itekako zainteresovani za njegovu zaštitu.

Kolika su lovišta u Srbiji?

U Srbiji je ustanovljeno preko tri stotine lovišta kojima gazduju mahom lovačka udruženja praktično je to narodno gazdovanje lovištima, bez koga bi sistem bio neodrživ i nezamisliv a delom lovišta gazduju javna preduzeća, nacionalni parkovi kao i privredna društva.

Kada počinje lovna sezona?

Lovna sezona počinje 1.04. i traje do 31.3. iduće godine. Lov na divljač je određen kalednarom divljači kojim je jasno definisana sezona lova na određenu vrstu.

Kojim životinjama preti izumiranje u Srbiji?

Kada su u pitanju lovne vrste divljači sigurno ni jednoj vrsti ne preti izumiranje inače ne bi ni bile lovne vrste. Uglavnom je to slučaj sa pticama.

Kakvo je stanje sa retkim pticama?

Populacije retkih vrsta ptica su na nekim lokalitetima u Srbiji i uglavnom tim lokalitetima upravlja Ministarstvo za zaštitu životne sredine a lovačke organizacije su uvek tu da pomognu u očuvanju tih vrsta što nije redak slučaj da lovačka udruženja sarađuju sa upravljačima zaštićenih prirodnih dobara.

Šta Srbi love, a ne smeju i kako ste zadovoljni kaznama?

Ako neko ne sme, a odstreljuje to znači da čini krivično delo i da je u lovokrađi. Kazne su nažalost neadekvatne i nedovoljne. A često se dešava da sudstvo i tužilaštvo nisu dovoljno upućeni u to koliko je bitno iskoreniti ilegalan lov.

Jelena Paunović, foto: Nikola Tomić Telegraf.rs

Tags:
Lov i još ponešto©2022 Sva prava zadržana. Design & SEO by Lov i još ponešto

Radio Lovac uživo

Search