_thumbnail.png)
_thumbnail.jpg)
_thumbnail.jpg)
Najmanje dve osobe su poginule, a četiri povređene u saobraćajnoj nesreći koju je izazvao krdo divljih svinja na severu Grčke, saopštila je danas policija.
Sve Novosti
Istaknuto
- Svet
- Hits: 253
MEĐUNARODNI DAN DUNAVA 29.JUN 2022
"29. jun" je Međunarodni Dan Dunava i obeležava se u 14 evropskih podunavskih zemalјa potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava. Cilj obeležavanja je da se podigne svest za očuvanje reke kod što većeg broja lјudi i kako da se apeluje na racionalnu upotrebu vodnih resursa. Obeležavanje Dana Dunava se i ove 2022. godine odvija pod sloganom „Otkrij Dunav“.
Konvencija o zaštiti reke Dunav je osnov za saradnju evropskih država radi zaštite Dunava na čijem slivu živi više od 80 miliona lјudi. Potpisana je 29.06.1994. godine, u Sofiji (Bugarska), od strane podunavskih zemalјa i Evropske unije. Prvi put je ovaj dan obeležen 2004. godine, kada je zvanično doneta odluka o proslavi, na 6. redovnom sastanku ICPDR-a u Beču povodom desetogodišnjice potpisivanja Konvencije. Svih 14 podunavskih zemalјa koje su potpisale Međunarodnu konvenciju o zaštiti Dunava proslavlјaju ovaj dan.
Dunav je druga po dužini evropska reka. Sa svojih 2888 kilometara Dunav povezuje istok i zapad Evrope, Atlantik i Mediteran. Kroz Srbiju njegov tok je dug 588 kilometara, tu se u njega ulivaju Drava, Tisa, Sava, Tamiš, Morava, Nera, Timok... Pored Dunava se u Srbiji nalaze mnogobrojna zaštićena prirodna dobra: SRP„Gornje podunavlјe", SRP "Karađorđevo", Park prirode "Tikvara", PP „Begečka jama", NP „Fruška gora", SRP „Kovilјsko petrovaradinski rit", SRP "Titelski breg", PIO „Ade i odseci kod Slankamena“, SRP „Deliblatska peščara" i Labudovo okno, NP „Đerdap". Stručne ekipe Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode predano istražuju i nova staništa u Podunavlju sa željom da ih zaštite i sačuvaju za buduća pokolenja.
Dunav je sudbinska reka Evrope i vekovima je bio glavna saobraćajnica, kolevka kulture i svedok prvih koraka naše civilizacije. Svedoci burne prošlosti su tvrđave na Dunavu i to: tvrđava u Baču, Petrovaradinska tvrđava, Kalemegdan, Smederevska, Ramska, Golubačka i tvrđava Fetislam, ali i arheološki lokaliteti Donja Branjevina (Crvenokosa boginja), Vinča, Lepenski vir, Trajanova tabla...
Zavod se trudi da najvrednija prirodna dobra dobiju i međunarodni status i priznanje. Na osnovu predloga i studija Zavoda tri prirodna dobra na Dunavu u Vojvodini je dobilo status Međunarodnog močvarnog područja po Ramsarskoj konvenciji (Ramsar Convention) i to: Gornje Podunavlje, Koviljsko petrovaradinski rit i Labudovo okno (deo SRP „Deliblatska peščara“). Nacionalni park „Đerdap“ je takođe 2020.godine dobio ovo vredno priznanje, kao i status „Geoparka prirode“. 
Međunarodni koordinacioni savet UNESKO programa „Čovek i biosfera“ je 2017. godine doneo odluku u Parizu da rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe“ bude upisan u Svetsku listu rezervata biosfere. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je u saradnji sa Svetskim Fondom za prirodu WWF-om i resornim ministarstvom izradio predlog za nominaciju. Rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe“ je veličine 176.635 hektara i nalazi se na području lokalnih samouprava Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka. Rezervat biosfere “Bačko Podunavlјe” je 2021.godine postao i sastavni deo Prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ („Evropski Amazon“) prvog zaštićenog područja u svetu koje se prostire kroz pet država: Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju. Predstavlјa jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na čitavom toku Dunava, površine 931.820 hektara.
Zavod je u poslednjih desetak godina puno ulagao u promociju prirodnih vrednosti Dunava u Vojvodini i Srbiji. Na Prirodnjačkoj izložbi Zavoda su predstavljene mnogobrojne zaštićene i strogo zaštićene vrste biljaka i životinja koje obitavaju u Podunavlju. Trenutno se može pogledati i tematska izložba „Kavijar“ čiji je glavni cilj promocija zaštite jesetarskih vrsta riba: jesetre, morune, kečige... Izložba je organizovana u saradnji sa Prirodnjačkim muzejom u Beogradu. U okviru svoje izdavačke delatnosti Zavod je, kao suorganizator, izdao i dokumentarne filmove koji promovišu prirodu Podunavlja u Srbiji: „Reka života – Dunav“ (2012.) i „Konji Krčedinske ade“(2013). Monografijom: Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ – priroda i ljudi (2018), Zavod je u suizdavaštvu sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine, predstavio bogatstvo biološke raznovrsnosti ovog prostora, tradicionalne delatnosti, održivi razvoj i kako da ih očuvamo za buduća pokolenja.
Verujemo da je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, svojim aktivnostima na zaštiti i promociji, pridržavajući se postojećih zakona, uspeo da na najbolјi način utre put zaštiti, očuvanju i promociji prirode srpskog Podunavlja, zaštićenih prirodnih dobara i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, a na korist generacijama koje dolaze.
Više o obeležavanju Dana Dunava 2022. godine i manifestacijama u podunavskim zemljama može da se pročita na sajtu ICPDR-a: http://www.danubeday.org/
dr Oliver Fojkar
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
- Svet
- Hits: 710
Pronađeno pet mrtvih divljih životinja
Pet ubijenih divljih životinja pronađeno je u blizini Veclara.
- Svet
- Hits: 353
Lekovita šnicla: NEKA, HVALA!
Italijan Đuzepe Šonti izumeo je biljni stek u okviru svoje kompanije Novameat.
Predsednik CIC-a, dr Filip Harmer, prisustvovao je sastanku Internacionalnog reda Svetog Huberta u Kremsminsteru, Austrija, kako bi promovisao rad CIC-a i proslavio novi odnos između dve organizacije.
Internacionalni ogranak Svetog Huberta je globalna organizacija i viteški red lovaca i zaštitnika divljih životinja koji promoviše lovačku etiku i praksu. Ova organizacija se nedavno pridružila mreži CIC-a i to članstvom kao nevladina međunarodna organizacija.
Predsednik CIC-a je 29. aprila uveče priredio prijem u ime CIC-a za učesnike u svom domu u Fajregu, Austrija, kome je prisustvovalo oko 30 ljudi.
Na zvaničnom sastanku sledećeg dana, održano je nekoliko ključnih govora na lokaciji koja je veoma prikladna, Kremsminster manastir koji je sagrađen 777. godine nove ere.
U svom govoru, dr Harmer je prepoznao i pozdravio Internacionalni red Svetog Huberta za članstvo u CIC-u, koja se učlanila kao nevladina međunarodna organizacija, istovremeno izjavljujući svoju nameru da razvije bliske odnose između dve organizacije.
Nakon toga, on je izložio rad CIC-a u suočavanju sa pretnjama po lov u današnjem svetu.
Posebno je naglašen uticaj međunarodnih kampanja usmerenih na UN i Evropsku komisiju. Poslednjih godina, takve kampanje često su privlačile pažnju medija i kreatora politike, uprkos tome što su često zasnovane na emocijama i osećanjima, a ne na nauci o divljim životinjama.
Predsednik CIC-a dr Filip Harmer (levo) i Veliki majstor Međunarodnog reda Svetog Huberta Ištvan fon Habzburg-Lotringe (desno)
Ištvan von Habsburg-Lothringen, Veliki majstor Međunarodnog reda Svetog Huberta, ponovio je osećaje predsednika CIC-a u svom govoru, gde je podvukao svoju želju da radi zajedno i deli ideje sa CIC-om u budućnosti.
Sjedinjene Američke Države su posebno pomenute kao ciljna oblast za zajedničko fokusiranje, zbog snažnog prisustva Međunarodnog reda svetog Huberta u zemlji i rastuće i sve uticajnije delegacije CIC-a u SAD.
CIC se još jednom zahvaljuje Međunarodnom ogranku Svetog Huberta za pristupanje članstvu CIC-a. S obzirom da su obe organizacije poznate po svojim širokim i obrazovanim mrežama, novi odnos ima potencijal da dovede do uzbudljivih inicijativa u bliskoj budućnosti.
cic-wildlife.org
Stanovnici nekoliko naselja u severnom delu Rima, uveli su noćni policijski čas nakon nekoliko napada divljih svinja, koje godinama lutaju italijanskom prestonicom.
Mrki medvedi se u Iranu smatraju ugroženim vrstama.
Istraživači sa Univerziteta u Getingenu (Njemačka) ispitali su genetsku raznovrsnost trideset četiri krda jelenske divljači i obradili 1.110 uzoraka. Rezultati studije koju finansiraju Lovački savez Nemačke, Državno lovačko udruženje Saksonije-Anhalt i druga udruženja su zabrinjavajući.
Popularno
